Trešnje

Poreklo stabla trešnje ostaje velika misterija, s obzirom da nema tačnog dokaza njegovog pravog porekla. Stari Grci su verovali da trešnje dolaze iz jedne istočne regije blizu Crnog mora koja se zove „Kerasounta” (na grčkom, trešnje se kažu „kerasia”) U današnje vreme, trešnje se uglavnom uzgajaju u severnoj hemisferi.

Više od 1.000 sorti trešanja rastu u divljini, ali manje od 10 se uzgajaju u komercijalne svrhe da bi proizvele plod. Pored ovih, postoje dve važne sorte trešanja: slatke ili prave trešnje (Prunusavium) i gorke trešnje (Prunuscerasus).Dok se stablo trešnje obično uzgaja radi dobijanja jestivog ploda, ono ima takođe ukrasnu vrednost zbog lepih belih-roze cvetova. Ime „trešnja” se takođe odnosi na stablo trešnje i njegovo poznato drvo.

Trešnje su niskokalorično voće sa visokom koncentracijom vode koja iznosi više od 82%. Pored toga što su izvrsne, sveže trešnje pružaju puno hranljivih materija, vitamina i minerala. One su takođe dobar izvor vlakana i bogate su polifenolima.

Sveže trešnje su obično dostupne od maja do avgusta ali mogu se naći smrznute tokom cele godine. Evropske trešnje koje su proizvedene u Grčkoj se ističu po svojoj tamno crvenoj boji, širokom okruglom obliku i njihovim hrskavim sočnim mesom.

Trešnje se konzumiraju sirove ili mogu da se koriste za palačinke ili kolače, kao i kompot, i u poslasticama ili u druge kulinarske svrhe, od njih se mogu napraviti džemovi, likeri, bezalkoholna pića, smuti ili sokovi.

Sezonalnost

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec